Портал:Биографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

PortalBiografien.jpg

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен
HS Cscr-featured.svg

Изабрана биографија

Стефан Лазаревић

Стефан Лазаревић, познат и као Стеван Високи (Крушевачки Град, 1377. — Главица код Младеновца, село Марковац, заселак Црквине, 19. јул 1427), је био син кнеза Лазара који је са титулама кнеза (1389–1402) и деспота (1402–1427) владао Србијом. У своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку.

Након очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице Хребељановић је владао до свог пунолетства 1393. године.

Као османски вазал, млади Стефан је предводио српске помоћне одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио звање деспота (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. године, ступио је у вазалне односе и са угарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву, Београд (у који 1405. године сместио своју престоницу), Голубац и друге поседе, а касније (1411) и Сребреницу.

После великог пораза код Ангоре, отпочео је грађански рат у Османској царевини, али и сукоби међу српском властелом, прво између Лазаревића и Бранковића, а потом и између самог Стефана и његовог млађег брата Вука. Сукоби у Србији су се окончали 1412. године измирењем Стефана и његовог сестрића Ђурђа, док је као победник из борби међу Османлијама изашао 1413. године Мехмед I, захваљујући српској помоћи, након чега је, за Србију, уследио период мира. После смрти свог сестрића Балше III Балшића, наследио је Зету, око чијих приморских градова је водио рат против Млечана. Пошто није имао деце, Стефан је на сабору у рудничкој Сребрници 1426. године именовао свог сестрића Ђурђа за наследника.

На унутрашњем плану, он је сломио отпор властеле, а периоде мира је искористио за снажење Србије у политичком, економском, културном и војном погледу. Он је 29. јануара 1412. године објавио Законик о рудницима, са посебним делом којим се уређује живот у, тада највећем руднику на Балкану, Новом Брду. Тиме је додатно појачао развој рударства, које је било главна привредна грана тадашње Србије, тако да је крајем његове владавине Србија била један од највећих произвођача сребра у Европи. На пољу архитектуре, наставља се развој Моравског стила, који је започео у доба његовог оца градњом Раванице и Лазарице.

Био је велики покровитељ уметности и културе пружајући подршку и уточиште како ученим људима из Србије, тако и избеглицама из околних земаља које су заузеле Османлије. Поред тога, он је и сам био писац, а његово најзначајније дело је Слово љубве које се одликује ренесансним цртама. Поред књижевног стваралаштва самог деспота, у овом периоду се, између осталих, јављају Константин Философ и Григорије Цамблак, а развија се и богата преписивачка делатност ( Ресавска преписивачка школа).

P vip.svg

Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленАна ФранкБети ДејвисБранко КрсмановићВладе ДивацДаворјанка Пауновић ЗденкаЂурађ Кастриот СкендербегЂуро ЂаковићЖарко ЗрењанинЖивко ПавловићЗелда ФицџералдЈанош ХуњадиЈелена ЋетковићЈован ВладимирЈован ЦвијићЈохан Себастијан БахКарло V, цар Светог римског царстваКонрад АденауерКонстантин XI Палеолог ДрагашЛеонард ОјлерЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМарко ОрешковићМигел де СервантесМихајло ПупинМладен Стојановић‎Нада ДимићНебојша ГлоговацНикола ТеслаНовак ЂоковићПерибсенПериклеПетар ВеликиПетар ЛековићРис ВидерспунРихард ВагнерСандра БулокСидни КрозбиСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Теодора (супруга Јустинијана I)Хилари КлинтонЧе ГевараЏенис ЏоплинЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићБенедикт АрнолдБобан МарјановићБошко Палковљевић ПинкиБранимир ШтулићВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићГрејс КелиДрагутин Калор МилодановићДукаЕјси ЛоИван МилутиновићЈелена ЈанковићЈохан Хајнрих ПесталоциКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин БодинКонстантин ЈиречекКортни КоксЛара Фабијан‎Максим ИсповедникМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилосав ЗдравковићМихај ХрабриМоника БелучиНаиро КинтанаНемања БјелицаНикола ПашићОктавијан Август‎Ратко МладићРоберт ФишерСимонида НемањићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславСтефен КариТом ДимуленУрош I ВукановићФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЏена ЏејмсонЏими ВејлсШеик Муџибур Рахман

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

P vip.svg

Изабрана слика

HSutvald2-Grey.svg

Препоручена биографија

Марија Антоанета

Марија Антоанета (франц. Marie Antoinette, нем. Maria Antonia Josepha Johanna; Беч, 2. новембар 1755Париз, 16. октобар 1793) је била ћерка царице Марије Терезије, жена Луја XVI.

Брак 14-годишње Марије Антоанете и 15-годишњег Луја XVI, унука француског краља, склопљен је 16. маја 1770. године. То је било спајање две највеће европске породице Хабзбурга и Бурбона. По доласку у Париз 1773. године Марија Антоанета је примљена са великим симпатијама од грађана престонице. Ипак, после неког времена постала је синоним за расипништво што је изазвало велико незадовољство у народу који ју је оптуживао за финансијску кризу државе. Првих година Француске револуције тражила је помоћ Аустрије за њено гушење. Ухапшена је 1792. године после неуспешног бекства са краљем у Белгију и оптужена за издају, па јој је одрубљена глава.

Марија Антоанета рођена је у Бечу у палати Хофбург, као петнаесто дете и једанаеста ћерка Франца I Стефана и царице Марије Терезије. Дворски службеник је описао бебу Антоанету као „малу, али потпуно здраву надвојвоткињу“. Сестре Марије Антоанете удале су се за разне краљеве по Европи. Марија Амалија се удала за принца од Парме, њена сестра Марија Каролина за краља Фердинанда од Напуља, Марија Кристина је заједно са својим супругом кнезом Албертом од Саксоније била регент аустријске Холандије. Ахенски споразум, потписан 1748, значио је да су Аустрија и Француска привеле крају око 150 година непрекидних сукоба. Две земље су постале савезници за време Седмогодишњег рата (1756—1763). Да би се очувао савез Аустрије и Француске, француском краљу Лују XV су предложили да се његов унук ожени једном од кћерки Марије Терезије. Прво су старије сестре Марије Антоанете биле одређене за то венчање, али су умрле од великих богиња (Јохана Габријела је умрла 1762, а Марија Јозефа 1767), тако да је дошао ред на Марију Антоанету. Након дугих преговора француски краљ је 1769. запросио Марију Антоанету за свог унука. Када је потписан уговор о венчању Марија Терезија је схватила да њена ћерка слабо зна француски језик и француске обичаје. Због тога је много тутора добило задатак да младу Марију Антоанету припреме за улогу будуће краљице Француске.

...даље...
P vip.svg

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
Nuvola apps kate.png

Потребно

P vip.svg

Категорије

P vip.svg

Остали портали на Википедији